МОСТОВИ
Први мост преко Саве је био онај који је историчар Зосим (5. век) помињао у написима о Сингидунуму.
Понтонски мостови преко Саве подизани су у доба Византије, а затим у време турских похода ка Европи. Сулејманов војсковођа Караџа-паша учинио је то пред освајање Београда 1521. године, док су градитељи султана Ахмеда код села Вишњица први премостили Дунав 1595. године. На истом месту, 120 година касније, војска Еугена Савојског је изградила нови понтонски мост и освојила Београд (1717). Ипак, најспектакуларнији београдски мост је подигнут 1688. године. Аустроугари су премостили Саву код Остружнице, а затим и преко Аде Циганлије. Најпре је направљен Дуги мост или Мост преко мочвареª преко водоплавног терена данашњег Новог Београда. На тај мост се ослањао понтонац преко Саве. Искусни београдски мајстор Ђорђевић, за само месец дана уз помоћ 400 радника, подигао је Дуги мост, користећи 2.000 стабала, 1.100 дрвених стубова, 15.500 снопова коља и 12.000 палисадних облица.
ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ
Двадесетог дана августа 1884. године отворен је 462 метра дуги и 7.200 тона тежак Железнички мост, који је премостио Саву ослоњен на шест камених стубова.
Срушен је у Првом светском рату, обновљен 1919. године, а поново срушен 1941. године.
Данашњи стари железнички мост изграђен је по завршетку Другог светског рата, у оквиру ратне репарације и био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње Новог железничког моста, 1979. године. Дугачак је 350, а висок 13 метара. Преко њега саобраћају возови између Срема и београдске Главне железничке станице. Мост је последњи пут реконструисан 1986. године, уз мање поправке 1995. и 1996. године, а за 2009. годину планирана је замена 10 дрвених железничких прагова синтетичким.
МОСТ КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Први, прелепи друмски мост је отворен 16. децембра 1934. године. Мост краља Александра Карађорђевића је премостио Саву ослоњен на два армирано-бетонска стуба у српско-византинском стилу, док су челична ужад држала целокупну конструкцију.
Делимично је срушен током Хитлеровог бомбардовања 1941. године, а потпуно уништен у америчком бомбардовању Београда 1944. године.
Обновљен је 1955. године и назван МОСТ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА. Народ је пак прихватио назив БРАНКОВ МОСТ.
ПАНЧЕВАЧКИ МОСТ
Први прави мост преко Дунава, Панчевачки, или мост Краља Петра Карађорђевића (отворен 1935), такође је трајао до Другог светског рата.
Када је ратна олуја прошла, на новом мосту према банатској страни Београда, 29. новембра 1946. године, траку је пресекао Јосип Броз Тито и дао му име мост Црвене Армије. Право име дунавске ћуприје данас зна мало њених корисника.
. Такозвани СТАРИ САВСКИ МОСТ
Мост који спаја Аутобуску станицу и Старо Сајмиште изградили су Немци у Другом светском рату (1942), намеравајући да га поставе на Тиси код Жабља.
Мост је обнављан од 1964. до 1969. године. Стубове, од око 40 шипова од храстовине, дужине десет, а пречника око 30 сантиметара су поставили Данци. Око шипова су побијене челичне шипке Ларсен талпе, а између шипова је уливен бетон.
НОВИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ
Нови железнички мост преко Саве у Београду изграђен је у периоду 1975-1979. године, у склопу реконструкције београдског железничког чвора (тзв. решења "Прокоп").
ГАЗЕЛА
Прелазак трасе аутопута Е-75, на делу који пролази кроз Београд решен је 1970. године изградњом моста Газела.
ОСТРУЖНИЧКИ МОСТ
РЕКЕ
Дунав и Сава, две узбудљиве реке Београда, уоквирују портрет овог града и дају му карактер. Када би знале да говоре, причале би бескрајну причу о градњи и разарањима, свакодневици некадашњих и садашњих Београђана, безименим делима доброте, љубави и храбрости.
Дунав и Сава пружају гостопримство за шеснаест речних острва, од којих су најпознатија Ада циганлија и Велико ратно острво. Обале ових река препуне су шеталишта, сплавова, ресторана, кафића и клубова, спортских центара, игралишта, бициклистичких стаза.
Први мост преко Саве је био онај који је историчар Зосим (5. век) помињао у написима о Сингидунуму.
Понтонски мостови преко Саве подизани су у доба Византије, а затим у време турских похода ка Европи. Сулејманов војсковођа Караџа-паша учинио је то пред освајање Београда 1521. године, док су градитељи султана Ахмеда код села Вишњица први премостили Дунав 1595. године. На истом месту, 120 година касније, војска Еугена Савојског је изградила нови понтонски мост и освојила Београд (1717). Ипак, најспектакуларнији београдски мост је подигнут 1688. године. Аустроугари су премостили Саву код Остружнице, а затим и преко Аде Циганлије. Најпре је направљен Дуги мост или Мост преко мочвареª преко водоплавног терена данашњег Новог Београда. На тај мост се ослањао понтонац преко Саве. Искусни београдски мајстор Ђорђевић, за само месец дана уз помоћ 400 радника, подигао је Дуги мост, користећи 2.000 стабала, 1.100 дрвених стубова, 15.500 снопова коља и 12.000 палисадних облица.
ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ
Двадесетог дана августа 1884. године отворен је 462 метра дуги и 7.200 тона тежак Железнички мост, који је премостио Саву ослоњен на шест камених стубова.
Срушен је у Првом светском рату, обновљен 1919. године, а поново срушен 1941. године.
Данашњи стари железнички мост изграђен је по завршетку Другог светског рата, у оквиру ратне репарације и био је једини београдски железнички мост преко Саве све до изградње Новог железничког моста, 1979. године. Дугачак је 350, а висок 13 метара. Преко њега саобраћају возови између Срема и београдске Главне железничке станице. Мост је последњи пут реконструисан 1986. године, уз мање поправке 1995. и 1996. године, а за 2009. годину планирана је замена 10 дрвених железничких прагова синтетичким.
МОСТ КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Први, прелепи друмски мост је отворен 16. децембра 1934. године. Мост краља Александра Карађорђевића је премостио Саву ослоњен на два армирано-бетонска стуба у српско-византинском стилу, док су челична ужад држала целокупну конструкцију.
Делимично је срушен током Хитлеровог бомбардовања 1941. године, а потпуно уништен у америчком бомбардовању Београда 1944. године.
Обновљен је 1955. године и назван МОСТ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА. Народ је пак прихватио назив БРАНКОВ МОСТ.
ПАНЧЕВАЧКИ МОСТ
Први прави мост преко Дунава, Панчевачки, или мост Краља Петра Карађорђевића (отворен 1935), такође је трајао до Другог светског рата.
Када је ратна олуја прошла, на новом мосту према банатској страни Београда, 29. новембра 1946. године, траку је пресекао Јосип Броз Тито и дао му име мост Црвене Армије. Право име дунавске ћуприје данас зна мало њених корисника.
. Такозвани СТАРИ САВСКИ МОСТ
Мост који спаја Аутобуску станицу и Старо Сајмиште изградили су Немци у Другом светском рату (1942), намеравајући да га поставе на Тиси код Жабља.
Мост је обнављан од 1964. до 1969. године. Стубове, од око 40 шипова од храстовине, дужине десет, а пречника око 30 сантиметара су поставили Данци. Око шипова су побијене челичне шипке Ларсен талпе, а између шипова је уливен бетон.
НОВИ ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ
Нови железнички мост преко Саве у Београду изграђен је у периоду 1975-1979. године, у склопу реконструкције београдског железничког чвора (тзв. решења "Прокоп").
ГАЗЕЛА
Прелазак трасе аутопута Е-75, на делу који пролази кроз Београд решен је 1970. године изградњом моста Газела.
ОСТРУЖНИЧКИ МОСТ
РЕКЕ
У тексту ''Река која извире из раја'', писац и академик Дејан Медаковић о Дунаву је написао: ''У збивањима испуњеним немирима, сеобама, бојевима, Дунав је на разне начине улазио у европску историју. Сувише споро је сазревала мисао да крваве странице прош
Мисао о Дунаву као реци која спаја изречена је у Савету Европе 1956. године, када је састављена њена Програмска карта вода (Wассерцхарте). Тамо је објављено и начело: 'Вода не познаје државне границе. Она захтева међународну сарадњу, заједнички напор да се сачува њен угрожен живот.' За испуњене овако образложеног начела, нема важнијег задатка од оног који уједињену Европу обавезује на заједничку бригу око очувања њене најважније реке ... Постоји веровање да Дунав извире из раја. Онај ко је то први написао, хтео је да свет упозори на величину дарова који могу да потекну као знамење небеске милости и дарежљивости. Истовремено, била је то опомена људима да својом лакомошћу не проиграју вредност онога што им је подарено од природе и да својој реци прилазе као брижни чувари … Судбину Дунава најчешће су кројили освајачи. У уверењу да је прошло време њихових монопола, уједињеној Европи предстоји напор да што пре прихвати симболичку вредност коју су откривали и неки стари народи, дивећи се светим рекама. За Европу, Дунав је једна таква река, која тече кроз њено средиште. Духовни мостови које Дунав ствара међу народима, могу да буду трајнији од оних које је човек сазидао у намери да споји обале, да савлада препреке које су ограничавале спојеве људи. Дунав треба волети као судбоносну реку европског јединства. Само заједничка брига око његовог очувања може нас лишити бахате самовоље и безобзирног пљачкања његове снаге … Треба се борити да и данашњи нараштаји допринесу неумањеном сјају Дунава, чија прошлост открива и нуди разлоге за нове стваралачке напоре. Јер, сви ти културни слојеви нанизани уз обале Дунава, сливају се у величанствено европско плетиво, чије појединачне шаре представљају делиће који припадају целини и тек тако откривају свој прави смисао.''Дунав и Сава, две узбудљиве реке Београда, уоквирују портрет овог града и дају му карактер. Када би знале да говоре, причале би бескрајну причу о градњи и разарањима, свакодневици некадашњих и садашњих Београђана, безименим делима доброте, љубави и храбрости.
Дунав и Сава пружају гостопримство за шеснаест речних острва, од којих су најпознатија Ада циганлија и Велико ратно острво. Обале ових река препуне су шеталишта, сплавова, ресторана, кафића и клубова, спортских центара, игралишта, бициклистичких стаза.
Нема коментара:
Постави коментар