Општине

Општине

 

Нови Београд

Општина Нови Београд је званично формирана 1952. године, а историјски трагови о насељавању данашње територије Новог Београда датирају из времена турске владавине. Село Бежанија се помиње 1713. у Крушевском поменику са 32 породична домаћинства. Између два рата се формира насеље, а 1948. године почиње изградња данашњег Новог Београда.
Простире се на површини од 4.096 хектара, на уливу Саве, највеће реке Балканског полуострва, у Дунав, највећу европску реку, на надморској висини између 72 и 110 метара.
Према последњем попису из 2011. године има 214.506 становника ( са сталним пребивалиштем).
Процена МУП-а: до 300.000
Нови Београд је доминантно високоурбана општина са преко 200 солитера, 600 великих објеката и 91.000 станова, 19 основних школа, шест средњих, две више школе, три факултета и са највећим Универзитетским градом на Балкану.

Савски Венац

Општина Савски венац је једна од најстаријих и истовремено централна београдска општина. Назив Савског венца је симболичан, јер територија општине попут венца на десној обали Саве прати њен ток. Образована је 1957 на територији од 1.580 хектара.
Географски гледано Савски венац од ушћа Топчидерске реке до Бранковог моста Савом граничи са Новим Београдом, а Бранковом и улицама краљице Наталије и Масариковом са Старим градом. Преко улице Краља Милана, Славије и Булевара ослобођења гледамо се са Врачарцима, а потом од Аутокоманде, преко исте улице, све до Бањице и даље Црнотравском и Борском са Вождовчанима, одакле почиње граница са Раковицом. Раковичким путем и Булеваром Војводе Мишића састајемо се са Чукарицом.
Према последњем попису, из 2002.године, на Савском венцу живи нешто више од 46.000 становника, а двапут више Београђана ту ради.
Било како било, где год у Београду живели и шта год у њему радили, Савски венац никако не можете заобићи. И сви путници који у наш град долазе или из њега одлазе морају то учинити управо са Савског венца, или бар кроз њега проћи.
Општина Савски венац је уз Стари град, једна од најстаријих београдских општина, исто као што су неки његови делови, попут оног савамалског, представљали прва урбана градска ткива или прве резиденцијалне објекте.
Изласком из градске тврђаве град се вековима уназад развијао у два крака уз реке и између њих. Уз Саву (Савамала) и Дунав (Дорћол), а када се у деветнаестом веку у тада далеком Топчидеру населио и први српски кнез Милош Обреновић, постало је јасно да ће се у том смеру развијати Београд од топчидерских дворова до тридесетак данашњих амбасада , и да ће ту проћи касније једна од првих трамвајских линија .
Много-штошта се први пут у Београду појавило баш на Савском венцу, од првих радњи, прве пијаце, прве кафане, првог позоришта, првог културно-уметничког друштва, прве болнице, прве трамвајске линије, првог министарства, све до СОКО-ла, првог фудбалског клуба у Србији. И кад смо већ код фудбала, да кажемо и да су два највећа српска фудбалска клуба до Другог светског рата (Југославија и БСК) била на Савском венцу, а да су их после тога на истом месту наследили Црвена Звезда и Партизан. На Савском венцу се и данас налази Влада Републике Србије, већина министарстава, бројне државне институције, срце српске железнице (од прве станице до музеја и управне зграде), Београдска аутобуска станица, Београдски сајам, сви београдски савски мостови, клинички и ургентни центар, Војно-медицинска академија, већина београдских факултета, петнаестак основних и средњих школа, најлепши градски паркови и излетишта, најпрометније улице, најстарији и највреднији културно-историјски споменици, највреднија архитектонска културна баштина.
На Савском венцу су и неки од незаобилазних градских топонима, попут Зеленог венца, Славије, Савског и Светониколског трга, Мостарске петље, Аутокоманде...
На Савском венцу су и неке од најзначајнијих културних институција овог народа, попут Југословенског драмског позоришта или Студентског културног центра, значајне научне и друге институције, Палата правде и добар део судске инфраструктуре, привредни гиганти попут БИП-а, БИГЗ-а или тако значајне штампарије као што је Завод за израду новчаница, бројни хотели, познати ресторани и клубови. И много тога још.

Звездара

Градска општина Звездара је једна од 17 београдских општина, смештена на истоку главног града Републике Србије. Спада у централне градске општине Града Београда, а граничи се са општинама Палилула, Врачар, Вождовац и Гроцка.

Територија Општине се простире на површини од 3.064 hа, од чега ужи градски део заузима 726 hа. Општину Звездара чине насељена места, односно подручја катастарских општина, која улазе у њен састав и то: Звездара, Велики Мокри Луг, Мали Мокри Луг и Миријево.

Општину чини 17 месних заједница са око 150.000 становника. На територији месних заједница Миријево и Мали и Велики Мокри Луг обавља се пољопривредна делатност на око 1.600 hа обрадиве површине.

На територији Општине Звездара налазе се седишта 3 градска комунална предузећа - ЈКП "Градска чистоћа", ЈКП "Градске пијаце" и ЈКП "Погребне услуге", као и Саобраћајно предузеће "Ласта". Управљање општинским пословним простором поверено је Јавном предузећу "Пословни простор Звездара".

Од здравствених установа, поред Клиничко-болничког центра Звездара који је други по величини у Београду, ту је и Дом здравља Звездара са више својих амбуланти широм Звездаре, као и Дом здравља Миријево.

Поред Института "Михајло Пупин" налази се Астрономска опсерваторија, по којој је Општина и добила назив.

Деца Звездаре имају могућност да похађају једну од 14 основних (12 основних, 1 специјална и 1 музичка) и 10 средњих школа, а постоје и 3 ученичка дома за смештај ђака из унутрашњости. Предшколска установа на Звездари има 23 објекта за око 4.500 деце.

На подручју Општине Звездара налазе се бројни споменици и спомен-обележја, а један од најзначајнијих је споменик Вуку Караџићу. Неизбежно је поменути и Ново гробље, најстарије београдско гробље, са споменицима бројним угледним људима.

У непосредној близини Општине Звездара налази се значајно дело модерне архитектуре Београда - подземна железничка станица "Вуков споменик".

Звездару красе два велика парка: Парк-шума Звездара и Степин луг.

Једно од три најзначајнија београдска позоришта, је свакако "Звездара театар", а поред њега ту су и Установа културе "Вук Караџић" и "Пан театар". Општина Звездара је оснивач и покровитељ Дечјег позоришног фестивала "Позориште Звездариште".

Спортски центар "Звездара", познатији као "Олимп", је један од првих спортских центара у Београду, а дугу традицију звездарског спорта одржавају, пре свих, Фудбалски клуб "Хајдук" са Лиона и Спортско друштво "Раднички".

Чукарица

Градска општина Чукарица, као део Града Београда, једна је од 17 београдских општина. Спада у централне градске општине и граничи се са општинама: Нови Београд, Савски венац, Раковица, Вождовац, Барајево, Обреновац и Сурчин. По најновијим подацима, Чукарица има око 195.000 становника.

Простире се на 15.650 хектара укупне површине, од чега је нешто више од трећине, 5.560 хектара, њен градски део. Чине је катастарске општине: Чукарица, Велики Макиш, Велика Моштаница, Железник, Остружница, Рушањ, Сремчица и Умка.

ГО Чукарица има 11 месних заједница, од којих је 6 на градском подручју. Обухвата следеће градска насеља: Баново брдо, Чукаричка падина, Голф, Филмски град, Кошутњак, Сунчана падина, Јулино брдо, Церак, Церак-Виногради, Беле воде, Макиш, Жарково и Железник. Ванградска насеља у саставу Чукарице су: Велика Моштаница, Остружница, Рушањ, Сремчица, Умка, Пећани и Руцка.

Чукарица је добила име по друмској механи Стојка Чукара из 1850. која се налазила у близини ушћа Топчидерске реке у Саву. А Баново брдо је добило назив по књижевнику Матији Бану који је 1861. подигао летњиковац на падинама Кошутњака.

Палилула

Градска општина Палилула је по величини највећа општина Града Београда - простире са на 44.661 хектара, од чега ужи градски део заузима 4.536 ха. Смештена на северу главног града Републике Србије. Спада у централне градске општине Града Београда, а граничи се са општинама Звездара, Врачар, Стари град, Земун и Гроцка. На спољним границама Београда, граничи се са општинама Стара Пазова, Зрењанин, Опово и Панчево. По последњем попису из 2002. на Палилули живи 155.902 становника, што је сврстава на четврто место међу 17 београдских општина.

Простире се на обе обале Дунава, које повезује Панчевачки мост. На левој обали Дунава Палилула захвата насеља Крњача, Борча, Црвенка, Овча, Ковилово, Падинска Скела, Јабучки Рит, Глогоњски Рит, Бесни Фок, Врбовски, Дунавац, Товилиште и Прелив. С десне стране реке, Палилулу од суседних београдских општина деле улице: Војводе Добрњца, Таковска, Булевар краља Александра, Рузвелтова, Мије Ковачевића и Драгослава Срејовића. Преко Карабурме, Вишњичке Бање и села Вишњица, Сланци и Велико Село Палилула се спушта на Дунав. Територија Општине Палилуле је подељена на 24 месне заједнице.

Територија Општине Палилула састоји се од три комплексне целине - градске (смештене скоро у самом центру Београда), приградске и сеоске, по чему се разликује од осталих београдских општина. Чине је подручја катастарских општина: Палилула, Вишњица, Велико Село, Сланци, Крњача, Борча, Бесни Фок, Ковилово, Овча, Комарева Хумка и Лепушница.

Палилула располаже великим потенцијалима у разним привредним областима, од пољопривреде (преко 30.000 хектара) и прехрамбене индустрије, до туризма. На Палилули ради преко 6.500 регистрованих привредних субјеката.

Управљање општинским пословним простором поверено је Јавном предузећу "Пословни центар Општине Палилула". Дом здравља "Др Милутин Ивковић" има више здравствених станица и амбуланти широм Палилуле.

Предшколска установа "Бошко Буха" има 27 објеката, а деца Палилуле имају могућност да похађају једну од 14 основних и 6 средњих школа. На Палилули се налазе и три дома ученика средњих школа, три високе стручне школе, 8 факултета, као и Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".

Поред Установе културе "Палилула", ту су и Мало позориште "Душко Радовић" и Дечји културни центар Београд. Библиотека "Милутин Бојић" има своје огранке широм Палилуле. Општина је и покровитељ "Палилулске олимпијаде културе".

Осим Омладинског стадиона и ОФК "Београд", Палилула је препознатљива и по Спортско-рекреативном центру "Ташмајдан", са истоименим базеном и стадионом, Халом "Пионир" и Леденом двораном.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. маја, која се поново слави од 1997.

 

 

Земун 

Земун се налази у југоисточном делу Срема, испод сремске заравни на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Територијално, историјски, политички, културно, економски и саобраћајно везан је за Београд, у чијем је саставу од 1934. године. Због свог географског положаја, Земун поседује велики привредни потенцијал. Значајно је средиште друмског, речног и ваздушног саобраћаја.

Лепоту своје аутентичне атмосфере, Земун крије на Великом ратном острву, оази зеленила, резервату птица, бисерној плажи Лидо. Земун је једно велико шеталиште историјом са бројним културно-историјским споменицима, који разбијају монотонију урбаног. Угоститељски објекати, сплавови, кафане, хотели, галерије, радње заборављених заната, кривудаве улице под калдрмом и гастрономска чуда – све је то Земун, са старом и негованом традицијом гостопримства.

Укупна површина општине Земун, укључујући и Земун поље, Батајницу и Угриновце, је 15 026 ha - 36a - 22m2. Према попису из априла 2002. године на територији општине Земун живи укупно 152950 становника.

По званичним подацима пописа становништва од 2011. године на територији општине Земун, живи 168.170 становника.

Стари град

Градска општина Стари град је београдска општина и заузима површину од 698 ha, на којој живи око 55.000 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.