Архитектура

И поред свих разарања кроз која је Београд прошао, велики број вредних споменика архитектуре одолео је времену и догађајима из бурне прошлости града. Понеки су настали када су наступила мирнија времена. Шетајте се, разгледајте и уживајте.

На самом Тргу Републике, на најупечатљивијем месту, стоји зграда Народног музеја.

Део зграде, према Тргу Републике, саграђен је 1902. по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. Зграда је довршена 1930. године, када је уређена и шалтер-сала, данас атријум Народног музеја. Током Другог светског рата зграда је била знатно оштећена, а после рата обновљена без садашњег кубета. Шездесетих година, залагањем тадашњег управника Народног музеја, др Лазара Трифуновића, враћено је средње кубе и уређен ентеријер, тако да данас у потпуности одговара намени.
........................................................................................................................................................................

У непосредној близини Народног музеја, налази се и Народно позориште. Сазидано је током 1868. и 1869. године, према плановима архитекте Александра Бугарског, једног од најплоднијих градитеља Београда у 19. веку.

Одлуку о подизању посебне зграде за театар донео је кнез Михаило Обреновић. Зграда је изведена по општем типу позоришних објеката тога времена, посебно зграде Миланске скале, од које је преузета ренесансна концепција и декоративна обрада. Каснијим реконструкцијама првобитни изглед у потпуности је измењен. Обимна реконструкција изведена је 1986. године, када је позоришту враћен изглед из 1922. и извршена доградња према Улици браће Југовића. Осим за позоришне представе, у сали су се током 19. века одржавали добротворни балови и концерти. Велика уставотворна скупштина је у њој изгласала познати Устав 1888. године.
.................................................................................................................................................................
   На почетку пешачке зоне, Кнез Михаилове улице, налази се Палата Албанија.

На том месту су у 19. веку биле мале куће, књижаре и позната кафана "Албанија", по којој је ова палата добила име. Изграђена је на основу пројекта арх. Бранка Бона, Милана Гракалића и Миладина Прљевића у периоду од 1938. до 1940. године. Грађена је на основу конкурсног пројекта Бранка Бона и Милана Гракалића из 1938. године, а сам објекат је завршен 1940. по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. У време када је изграђена, била је први и једини облакодер у Београду.

...................................................................................................................................................................

Најстарија београдска кафана, налази се у Улици краља Петра I број 6. Подигнута је 1823. године, као својина кнеза Милоша Обреновића.

Он ју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. године Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У њој је 1834. године био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина".
....................................................................................................................................................................

Капетан Мишино здање, на Студентском тргу 1, грађено је у периоду од 1858. до 1863. године као приватна палата Мише Анастасијевића, "дунавског капетана" и најбогатијег човека у Србији тога времена.

Пројектант је био Јан Неволе, пореклом Чех, за којим су у Србији и Београду остала и нека друга архитектонска остварења. Грађена за двор, палата је поклоњена српском народу (натпис на главној фасади – "Миша Анастасијевић свом отечеству") за просветне и културне сврхе. У оно доба била је то највећа и најлепша палата у Србији.

У њеној архитектури преплићу се утицаји различитих стилова, култура и епоха, а највише се истичу елементи ренесансе и романтизма. Према вољи дародавца, у згради су биле смештене скоро све значајне просветне и културне установе у Кнежевини Србији – Министарство просвете, Велика школа (претеча Универзитета), Прва београдска гимназија, Народни музеј, галерија слика и библиотека. Повремено, свечана сала је коришћена за седнице Народне скупштине (1864-1875) и Сената (1901-1903). Данас је у њој Ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског факултета.