Паркови
ПИОНИРСКИ ПАРК
Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица Краља Милана, Кнеза Милоша и Драгослава Јовановића. До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора (сада Скупштина града Београда). Уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк, по истоименој организацији најмлађих. У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и улице Краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац, и подигнут његов споменик.
ТАШМАЈДАН
Ташмајдански парк и црква св. Марка
Између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра некада је био велики каменолом. Због тога је и добио име Ташмајдан (на турском таш - камен, мајдан - место где се вади камен). По једном старом сведочењу "може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом". У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике. За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор. После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан. На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године). На Ташмајдану је 30. новембра 1830. прочитан Султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије. Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас. На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Метропол Палаце", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, дечији забавни парк...
УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПАРК
Налази се у најужем центру, у старом градском језгру. Старији Београђани знају га као Панчићев парк. За време Турака овде је било њихово гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто "естетичније" од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде.
КАРАЂОРЂЕВ ПАРК
Простире се између Булевара ослобођења и Небојшине улице. На овом месту, за време напада на Београд 1806. године, био је један од логора устаничке војске. После заузимања Београда сви изгинули устаници овде су сахрањени. Кнез Александар Карађорђевић подигао је 1848. на том војничком гробљу споменик с натписом: "У славу и част срб-јунацима за отечество храбро изгинувшим 1806. године подиже споменик овди." То је уједно и први јавни споменик подигнут у Београду. Парк се почео формирати после подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године, када је направљен вењак који и данас постоји на малој узвишици. Пред Други светски рат у парку је направљено склониште, у којем су 6. априла 1941. године, за време немачког бомбардовања, нашла смрт 192 недужна Београђанина. Камена плоча на том месту подсећа на трагичан догађај. У парку је подигнуто још неколико споменика.
ГРАДСКИ ПАРК У ЗЕМУНУ
Најстарија зелена оаза и шеталиште Земунаца. Подигнут је 1880. као Мали парк, на месту некадашњег земунског контумаца (из 1730), да би даљим озелењавањем 1886. и 1888. постао Градски парк. Из тог времена сачуване су стилске зграде некадашње Велике реалке (завршена 1880. а проширена 1916). Најстарији очувани споменици су део контумацког зида и две (рестауриране) контумацке цркве: православна Светог Архангела Гаврила (из 1786) и католичког Светог Рока (из 1836). Између две цркве је стуб посвећен А. Ламартину. Подигло га је, 1933. године, Друштво Југославија-Француска на стогодишњицу боравка великог песника у Контумацу (карантину). На новију историју подсећају два спомен-обележја НОР-а, дела скулптора Вање Радауша и Бориса Калине. Уз комплекс парка је и Културно-спортски центар "Пинки - Земун", подигнут 1974.Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица.
KLIMA
ПИОНИРСКИ ПАРК
Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица Краља Милана, Кнеза Милоша и Драгослава Јовановића. До 1944. био је опасан високим зидом и служио је као башта Старог двора (сада Скупштина града Београда). Уклањањем зида парк је предат на јавно коришћење и добио име Пионирски парк, по истоименој организацији најмлађих. У част великана југословенске књижевности и нобеловца Иве Андрића, између Пионирског парка и улице Краља Милана уређено је шеталиште које носи назив Андрићев венац, и подигнут његов споменик.
ТАШМАЈДАН
Ташмајдански парк и црква св. Марка
Између улица Таковске, Илије Гарашанина, Београдске и Булевара краља Александра некада је био велики каменолом. Због тога је и добио име Ташмајдан (на турском таш - камен, мајдан - место где се вади камен). По једном старом сведочењу "може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања... озидана овим овде вађеним каменом". У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа и завојишта за рањене војнике. За време опсаде Београда, у јесен 1806. године, Карађорђе се овде улогорио и подигао шатор. После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић, подижући српску варош у Савамали, наредио је око 1826. да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан. На ташмајданском платоу сазидана је 1835. стара црква Св. Марка (срушена приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године). На Ташмајдану је 30. новембра 1830. прочитан Султанов хатишериф о унутрашњој независности Србије. Године 1909. овде је изграђена прва Сеизмолошка станица која постоји и данас. На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Метропол Палаце", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, дечији забавни парк...
УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПАРК
Налази се у најужем центру, у старом градском језгру. Старији Београђани знају га као Панчићев парк. За време Турака овде је било њихово гробље, које је уклоњено половином 19. века. Потом је на једном делу данашњег парка направљена највећа и најпознатија пијаца (уклоњена тек 30-их година 20. века). Први урбаниста Београда, Емилијан Јосимовић, сматрао је да овом простору доликује нешто "естетичније" од пијаце, па је после 1869. године, када су почели радови на регулацији, скратио за половину Велику пијацу, а преостали део претворио у парк. Прве урбане контуре парк добија крајем 19. века, када је у њему откривен споменик Јосифу Панчићу, а дефинитивно је уобличен 30-их година 20. века преношењем споменика Доситеју Обрадовићу са Калемегдана и подизањем садашње барокне ограде.
КАРАЂОРЂЕВ ПАРК
Простире се између Булевара ослобођења и Небојшине улице. На овом месту, за време напада на Београд 1806. године, био је један од логора устаничке војске. После заузимања Београда сви изгинули устаници овде су сахрањени. Кнез Александар Карађорђевић подигао је 1848. на том војничком гробљу споменик с натписом: "У славу и част срб-јунацима за отечество храбро изгинувшим 1806. године подиже споменик овди." То је уједно и први јавни споменик подигнут у Београду. Парк се почео формирати после подизања споменика, а знатно је проширен 1903. и 1904. године, када је направљен вењак који и данас постоји на малој узвишици. Пред Други светски рат у парку је направљено склониште, у којем су 6. априла 1941. године, за време немачког бомбардовања, нашла смрт 192 недужна Београђанина. Камена плоча на том месту подсећа на трагичан догађај. У парку је подигнуто још неколико споменика.
ГРАДСКИ ПАРК У ЗЕМУНУ
Најстарија зелена оаза и шеталиште Земунаца. Подигнут је 1880. као Мали парк, на месту некадашњег земунског контумаца (из 1730), да би даљим озелењавањем 1886. и 1888. постао Градски парк. Из тог времена сачуване су стилске зграде некадашње Велике реалке (завршена 1880. а проширена 1916). Најстарији очувани споменици су део контумацког зида и две (рестауриране) контумацке цркве: православна Светог Архангела Гаврила (из 1786) и католичког Светог Рока (из 1836). Између две цркве је стуб посвећен А. Ламартину. Подигло га је, 1933. године, Друштво Југославија-Француска на стогодишњицу боравка великог песника у Контумацу (карантину). На новију историју подсећају два спомен-обележја НОР-а, дела скулптора Вање Радауша и Бориса Калине. Уз комплекс парка је и Културно-спортски центар "Пинки - Земун", подигнут 1974.Један од најлепших паркова у граду, смештен између Булевара краља Александра и улица.
KLIMA
Београдска клима је умерено континентална, са четири годишња доба.
Јесен је дужа од пролећа, са дужим
сунчаним и топлим периодима. Две недеље закаснелог лета у октобру, у
којима Београђани посебно уживају, зову се михољско лето. Зиме нису
претерано оштре. У просеку, током зиме 21 дан бележи температуру испод
нуле. Јануар је најхладнији месец, са просечном температуром 0,4 °Ц.
Пролеће је кратко и кишовито, а лето нагло долази. Најтоплији месеци су
јули (21,7 °Ц) и август (21,3 °Ц).
На Београд и околину годишње падне просечно 685 мм кише, а кишобрани су највише у употреби у мају и јуну. Сунчеве светлости има највише у јулу и августу, око 10 сати дневно, док су децембар и јануар познати као најоблачнији. У Београду, у просеку, снега има 27 дана годишње.
Кошава, снажан југоисточни и источни хладан ветар који настаје на Карпатима, а у Београд доноси хладно и суво време, права је климатска атракција Београда. У јесен и зиму, кошава редовно проветрава Београђане. Уме да дува брзином од 130 км/х и непогрешиво утерује хладноћу у кости. На лошем је гласу и због безбројних кишобрана које је отела или поломила.
БЕОГРАДСКИ МАРАТОН
Београдски маратон је највећа и најмасовнија традиционална спортска манифестација у Србији. Одржава се од маја 1988. године а одлуком Скупштине града Београда, проглашен је догађајем од посебног значаја за Град Београд.
Програм маратона је прилагођен свим узрастима тако да се одвија у неколико трка:
- Дечји маратон, трка намењена најмлађима 230 м.
- Трка задовољства је трка намењена рекреатицима. Дужина стазе ове трке је 5.000 м, и то је догађај са највећим бројем учесника.
- Полумаратон је урађен је по свим светским стандардима, а намењен је озбиљнијој тркачкој популацији. Дужина стазе је 21 километар и 97 метара.
- Маратон је главна трка манифестације. Намењен најспремнијим тркачима који морају да пређу стазу дугачку 42 километра и 195 метара.
Београдски маратон је једно од такмичења које се налази на листи МОК-а и ИААФ-а тако да на овој трци такмичари могу да испуне олимпијске норме.
Овогодишњи Београдски маратон (2012.) имао је рекордан број учесника. У полумаратону и маратону је учествовало преко 2300 такмичара из 39 земаља, док је у трци задовољства било је преко 20 000 учесника.
На Београд и околину годишње падне просечно 685 мм кише, а кишобрани су највише у употреби у мају и јуну. Сунчеве светлости има највише у јулу и августу, око 10 сати дневно, док су децембар и јануар познати као најоблачнији. У Београду, у просеку, снега има 27 дана годишње.
Кошава, снажан југоисточни и источни хладан ветар који настаје на Карпатима, а у Београд доноси хладно и суво време, права је климатска атракција Београда. У јесен и зиму, кошава редовно проветрава Београђане. Уме да дува брзином од 130 км/х и непогрешиво утерује хладноћу у кости. На лошем је гласу и због безбројних кишобрана које је отела или поломила.
БЕОГРАДСКИ МАРАТОН
Београдски маратон је највећа и најмасовнија традиционална спортска манифестација у Србији. Одржава се од маја 1988. године а одлуком Скупштине града Београда, проглашен је догађајем од посебног значаја за Град Београд.
Програм маратона је прилагођен свим узрастима тако да се одвија у неколико трка:
- Дечји маратон, трка намењена најмлађима 230 м.
- Трка задовољства је трка намењена рекреатицима. Дужина стазе ове трке је 5.000 м, и то је догађај са највећим бројем учесника.
- Полумаратон је урађен је по свим светским стандардима, а намењен је озбиљнијој тркачкој популацији. Дужина стазе је 21 километар и 97 метара.
- Маратон је главна трка манифестације. Намењен најспремнијим тркачима који морају да пређу стазу дугачку 42 километра и 195 метара.
Београдски маратон је једно од такмичења које се налази на листи МОК-а и ИААФ-а тако да на овој трци такмичари могу да испуне олимпијске норме.
Овогодишњи Београдски маратон (2012.) имао је рекордан број учесника. У полумаратону и маратону је учествовало преко 2300 такмичара из 39 земаља, док је у трци задовољства било је преко 20 000 учесника.
Нема коментара:
Постави коментар