УВОД

 Београд није у Београду.
Београд је у свим оним Београђанима, који још увек не могу или не смеју да се врате.
Али ни ја више нисам овде, већ негде другде, одакле очајнички покушавам да се вратим самом себи...
Београд није у Београду, јер Београд , у ствари и није град - он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.
Београд је у идеји која оплођава свет где год да се понесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо, где је јединица за мерење стила - шарм.
Београд је у именима малих Швајцараца, Француза, Швеђана, Немаца и Американаца, чије су мајке Бограђанке.
Београд је у кажипрсту кад позивамо 011.
Београд је у изразу "без везе!", ма на ком се континенту изговорио.
Београд је расут на све четири стране света.
Чезнем да једног дана сви ови Београђани буду на окупу........

"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.
Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."
О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац.

            
     
          

БЕОГРАД, ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ, ТРЕЋИ ЈЕ НАЈВЕЋИ ГРАД ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, ПОСЛЕ ИСТАНБУЛА И АТИНЕ.

У њему живи нешто више од 1.700.000 становника. Београд је град младих. Више од 40% Београђана има између 15 и 44 године.

Дух Београда је нешто о чему ће вам сваки Београђанин радо причати. Непосредни и расположени за забаву, многи Београђани ће тврдити да су прави хедонисти, да знају све о доброј храни, вину, музици. Многи то заиста и јесу.

Београђани се радују свему и свачему, пријатним разговорима и дугим шетњама, испијању јутарње кафе, нерадним данима, радују се и када у пекари у крају пронађу свеж, тек испечен, врућ хлеб. Воле да су у покрету и због тога су улице, шеталишта, кафићи, ресторани, продавнице увек пуне људи. Што је још важније, Београђани се радују свакоме. Зато упознате Београд упознајући Београђане.

    
ПОГЛЕДАЈТЕ И: 
ОПШТИНЕ
ВИДЕО
ГАЛЕРИЈА
ИСТОРИЈА

БЕОГРАД НА ВОДИ

Најупечатљивије здање после завршетка пројекта „Београд на води“ биће Кула Београд, која ће са својом висином од чак 220 метара добити статус највише зграде у Београду и тако постати нови симбол престонице. Свакоме ко буде прелазио реку ка старом делу града поглед ће сигурно застати на овој кули, која ће својим модерним изгледом Београд ставити раме уз раме са светским метрополама које се диче грађевинама тог типа.

До сада је представљено осам решења за изглед будућег симбола Београда и, како су оценили стручњаци, сва су се уклопила у архитектонско обликовање објеката у зони куле.

Засигурно је да је Београђанима најинтересантнија њена висина, а градитељи најављују да ће она износити минимум 210 метара, без антене, односно око 70 спратова. Њена намена биће разноврсна.

- Кула ће бити хотелско-пословно-комерцијални центар с низом пословних апартмана, као и малих станова. 

Околина Очекује се да градња будућег поноса Београда почне у првој половини 2015, када се припреми земљиште, а завршетак пројекта је планиран за 2017. Паралелно са изградњом куле почеће и радови на бициклистичко-пешачком мосту, који би требало да повеже тај део града с Новим Београдом, а преко пута је планиран „Belgrade gate“. 

СМЕШТАЈ

Београду недостаје већи број модерних хотела, нарочито оних најлуксузнијих са 5* па је понекад, за време разних конгреса, спортских и културних догађаја тешко наћи слободну собу. Многим хотелима средње класе у центру града је неопходно реновирање и обука запослених да би задовољили минимум захтева просечног госта. Ипак, у последње време је отворено неколико модерних хотела, а у плану је изградња или реновирање још неких. Препоручили смо хотеле који се издвајају од осталих квалитетом услуге, амбијентом или локацијом.

Hyatt, 5* Најлуксузнији хотел у граду. Овде одседају страни државници, велике музичке звезде, пословни људи и спортисти који пуно зарађују. Скуп је, али нуди дискретну услугу и све садржаје на које су навикли гости луксузних хотела. Хотел се налази се у непосредној близини конгресног центра Сава и тржног центра Ушће, на 5 минута вожње таксијем до центра града.

Metropol palace, 5* Углед је грађен за време бивше Југославије, а после промене власника и реновирања, поново се бори за врх градске понуде намењене најизбирљивијим гостима. Хотел је недавно отворен за госте и део је Старwоод групе Луxурy Цоллецтион. Пружа разноврсне услуге пословним посетиоцима, а његов положај га чини и добрим избором за туристе који могу да га приуште

Square Nine, 5* Хотел софистицираног дизајна. Одлична локација у центру града, у непосредној близини београдске тврђаве и пешачке зоне. У модерном ентеријеру доминирају дрво, кожа, бронза и антикварни мобилијар. Собе имају Неспрессо апарате, а на захтев можете имати и личног батлера. Електронски контролисано светло, завесе и ролетне. Елегантан ресторан са понудом.

Crowne Plaza, 4* Хотел повезан са конгресним центром Сава је после темељног реновирања отворен у првим данима 2014. године. Велики хотел у америчком стилу са улазним холом величине путничког терминала неког мањег аеродрома, нуди све што треба пословном човеку за опуштање после напорног дана.

БЕОГРАД ВИДЕО

ПОЛОЖАЈ

Београд се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву, на раскрсници путева источне и западне Европе.

Град лежи на Дунаву, пловном путу који повезује западноевропске и средњоевропске земље са земљама југоисточне и источне Европе. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај канала Рајна–Мајна–Дунав, нашао се у средишту најзначајнијег пловног пута у Европи: Северно море – Атлантик – Црно море. Због таквог положаја, са правом је називан "капијом Балкана" и "вратима средње Европе".

У центру града (Кнез Михаиловој улици) обележене су координате Београда: 44°49'14" северне географске ширине, 20°27'44" источне географске дужине и 116,75 м надморске висине.

Околину Београда чине две различите природне целине: Панонска низија на северу и Шумадија на југу, а у околини Београда су и планине Космај (628 м) и Авала (511 м). Дужина речних обала Београда је 200 км, са 16 речних острва, од којих су највећа Ада циганлија и Велико ратно острво.

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ БЕОГРАДА

Београд је средиште културе и уметности Србије. У Београду стварају наши најзначајнији уметници, годишње се одржи више од 11.000 позоришних представа, изложби, концерата, перформанса и других уметничких програма, гостују бројни еминентни ствараоци из света уметности. Београд је седиште највиших државних и националних институција културе и уметности: Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Народног позоришта и Универзитета уметности.
У Београду се налазе најзначајнија дела архитектуре, Калемегдан и Београдска тврђава, споменици културе и друга непокретна културна добра, бројна археолошка налазишта са материјалним остацима који сведоче о развијеној цивилизацији и култури на тлу Београда од праисторије до данас.
Град Београд оснивач је 36 установa културе (11 позоришта, 8 установа заштите, 4 библиотеке, 13 центара за културу и галерија) и 2 јавна предузећа за које обезбеђује услове рада, а истовремено помаже реализацију програма и програмских пројеката 231 установе и уметничке асоцијације.
Град Београд је оснивач и покровитељ 11 манифестација у области културе (ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, БЕЛЕФ, Међународно такмичење музичке омладине, Фестивал документарног и краткометражног филма, Октобарски салон, Радост Европе, Београдски сајам књига, Филмски фестивал у Сопоту и Београдски џез фестивал), а помаже и програме 69 манифестација у области културе које се одржавају у Београду.
У Градској управи за културу и уметност задужен је Секретаријат за културу.



 

ИСТОРИЈА БЕОГРАДА

Београд је град бурне али често и трагичне судбине, пре свега због свог јединственог положаја на ушћу Саве у Дунав, на размеђу Истока и Запада.

Преко њега су пролазили и укрштали се путеви којима су надирали ратнички народи који су освајали и разарали овај град, изнова га градили и дограђивали.

Београд је стално насељен од доба средњег неолита, од времена када је у његовој околини цветала винчанска култура, пре више од 4.000 година п.н.е.

Касније су дошли Грци, а за њима Римљани, који су Келте потиснули преко Саве и Дунава, а у Сингидунуму поставили своју Четврту, Флавијеву легију. На калемегданском гребену изградили су моћну тврђаву и град уз њу.

Од келтског дуна и римског каструма град потом прераста у значајно погранично утврђење Хуна, затим византијских царева Анастасија и Јустинијана, Авара, Бугара, Мађара, Срба, Турака, Аустријанаца, све док у 19. веку није постао престоница модерне Србије.

Име Београд први пут је забележено 16. априла 878. године, када је једним писмом папа Јован ВИИИ обавестио бугарског цара Михаила Бориса да је сменио Сергија, ("еписцопус Белграденсис"), због порочног живота.

Београд је у прошлости имао десетак имена. Како га је који освајач задобијао, одмах му је мењао име, али то ново име скоро увек је говорило о његовој лепоти и белини. Био је Белград, Белло Градо, Алба Урбс, Алба Граеца, Гриецхисцх Wеиссенбург, Нáндор Фехéрвáр, Нáндор Алба, Цастелбианцо. Сви су ови називи превод словенске речи Београд.

Овај град, који је током векова претрпео и преживео многобројне ратове и разарања, један је од најстаријих европских градова, па је отуда имао и више симболичних назива, као што су: Кућа ветрова, Брег борбе, Брег за размишљање, Кућа слободе...

Престоница српске средњовековне државе постао је за време краљевања Драгутина Немањића, који је Београд, Мачву и Срем добио у мираз од мађарског краља, када се оженио принцезом Катерином, и у време деспота Стефана Лазаревића који је као вазал угарског краља, поред других великих имања, добио у посед и Београд. Тек у 19. веку, у време Првог српског устанка, а и касније, за владе књаза Милоша, од 1841. године, Београд постаје стална престоница кнежевине, а потом и Краљевине Србије. После Првог светског рата, 1918. године, постао је главни град Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и Краљевине Југославије. После Другог светског рата, опет је престоница Југославије која је више пута мењала своје име, да би сада поново и коначно, био главни град Србије.

У 19. веку Београд се од оријенталне вароши постепено претварао у модеран средњоевропски град. Када су 1867. године Турци напустили Београд, у њему је било 25.178 становника и 3.444 куће.

Прва електрична сијалица засветлела је у Београду 1882, а 23. августа 1884. године, са београдске железничке станице, кренуо је први воз према Нишу.

Прва београдска калдрма, сложена од храстових коцки, постављена је 1886. године у улици краља Петра И, од Кнез Михаилове до Саборне цркве. Када су у пролеће почеле да падају кише, из тих коцки су избили ластари, на опште весеље Београђана.

Први трамвај на коњску вучу кренуо је 1. октобра 1892. године. Те је године уведен и водовод у неколико улица у центру града.

Први телефон се огласио 1890, а прва биоскопска представа се догодила 1896, само шест месеци после прве пројекције браће Лимијер у Паризу.

Почетком 20. века Београд има 50.000 становника и тада израста у праву европску престоницу. Нажалост, у Првом светском рату град је бомбардован и разорен, а то се поновило и у Другом светском рату, када је 1941. нацистичка Луфтвафе велики део града претворила у прах и пепео, у рушевине. Исто се то догодило и 1944. када је у више наврата савезничка, англоамеричка авијација, поред неколико немачких војних објеката, порушила велики део града. Нажалост, још једно разарање, надамо се последње, догодило се 1999. године када је авијација НАТО Алијансе порушила више десетина стамбених зграда, административних, комуналних и производних објеката, комуникација... Сва ова бомбардовања оставила су за собом велики број људских жртава, погинулих, затрпаних у рушевинама и рањених.

Данас Београд има више од 1.700.000 становника и развија се у праву метрополу. У њему живи више од четвртине становника Србије! Град се шири према Шумадији, али и према Срему и Банату. Постаје лепши, уређенији и чистији, али и све ужурбанији, јер се и у њему, као и у свим великим градовима, живи све брже.

У Београду се у минулим вековима често мењао састав становништва. У њега су се досељавали људи из свих делова Балкана и средње Европе, из њега су многи својевољно одлазили или су присилно исељавани, али они који су остајали, за само једну генерацију постајали су Београђани и ретко су га без велике потребе напуштали.