Београд није у Београду.
Београд је у свим оним Београђанима, који још увек не могу или не смеју да се врате.
Али ни ја више нисам овде, већ негде другде, одакле очајнички покушавам да се вратим самом себи...
Београд није у Београду, јер Београд , у ствари и није град - он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.
Београд је у идеји која оплођава свет где год да се понесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо, где је јединица за мерење стила - шарм.
Београд је у именима малих Швајцараца, Француза, Швеђана, Немаца и Американаца, чије су мајке Бограђанке.
Београд је у кажипрсту кад позивамо 011.
Београд је у изразу "без везе!", ма на ком се континенту изговорио.
Београд је расут на све четири стране света.
Чезнем да једног дана сви ови Београђани буду на окупу........
"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.
Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."
О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац.

ПОГЛЕДАЈТЕ И:
ОПШТИНЕ
ВИДЕО
ГАЛЕРИЈА
ИСТОРИЈА
Београд је у свим оним Београђанима, који још увек не могу или не смеју да се врате.
Али ни ја више нисам овде, већ негде другде, одакле очајнички покушавам да се вратим самом себи...
Београд није у Београду, јер Београд , у ствари и није град - он је метафора, начин живота, угао гледања на ствари.
Београд је у идеји која оплођава свет где год да се понесе његов дух. Он је у неком вицу, у случајном гесту, у урођеној лежерности са којом се примају победе и порази, тамо, где је јединица за мерење стила - шарм.
Београд је у именима малих Швајцараца, Француза, Швеђана, Немаца и Американаца, чије су мајке Бограђанке.
Београд је у кажипрсту кад позивамо 011.
Београд је у изразу "без везе!", ма на ком се континенту изговорио.
Београд је расут на све четири стране света.
Чезнем да једног дана сви ови Београђани буду на окупу........
"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.
Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."
О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац.

БЕОГРАД, ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ, ТРЕЋИ ЈЕ НАЈВЕЋИ ГРАД ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, ПОСЛЕ ИСТАНБУЛА И АТИНЕ.
У њему живи нешто више од 1.700.000 становника. Београд је град младих. Више од 40% Београђана има између 15 и 44 године.
Дух Београда је нешто о чему ће вам сваки Београђанин радо причати. Непосредни и расположени за забаву, многи Београђани ће тврдити да су прави хедонисти, да знају све о доброј храни, вину, музици. Многи то заиста и јесу.
Београђани се радују свему и свачему, пријатним разговорима и дугим шетњама, испијању јутарње кафе, нерадним данима, радују се и када у пекари у крају пронађу свеж, тек испечен, врућ хлеб. Воле да су у покрету и због тога су улице, шеталишта, кафићи, ресторани, продавнице увек пуне људи. Што је још важније, Београђани се радују свакоме. Зато упознате Београд упознајући Београђане.
Дух Београда је нешто о чему ће вам сваки Београђанин радо причати. Непосредни и расположени за забаву, многи Београђани ће тврдити да су прави хедонисти, да знају све о доброј храни, вину, музици. Многи то заиста и јесу.
Београђани се радују свему и свачему, пријатним разговорима и дугим шетњама, испијању јутарње кафе, нерадним данима, радују се и када у пекари у крају пронађу свеж, тек испечен, врућ хлеб. Воле да су у покрету и због тога су улице, шеталишта, кафићи, ресторани, продавнице увек пуне људи. Што је још важније, Београђани се радују свакоме. Зато упознате Београд упознајући Београђане.

ПОГЛЕДАЈТЕ И:
ОПШТИНЕ
ВИДЕО
ГАЛЕРИЈА
ИСТОРИЈА